Obično ne razmišljamo često o disanju. Pa se onda dešava da nakon niza godina, pod svakodnevnim stresom vidljivim ili nevidljivim, završimo sa stalnim plitkim i brzim disanjem.
Šta se dešava kada dišemo ubrzano i plitko? Tada telo ima osećaj da preti opasnost. Aktivira alarm, podiže nivo stresa I sprema se za bežanje. Hormon stresa raste i imunitet slabi.
Dok, duboko i sporo disanje utiče pozitivno na naš nervni sistem. Koristeći stomak tokom disanja aktiviramo i pluća i dijafragmu. Ovakvo disanje poboljšava zasićenost kiseonikom, reguliše krvni pritisak, stavlja naše telo u parasimpatički režim i stimuliše se vagusni nerv. Aktiviranje parasimpatičkog nervnog sistema znači telo ulazi u fazu reparacije, regeneracije.
Sporo širenje pluća daje signale srcu da uspori rad pa se javlja i osećaj smirenosti.
Postoji mnogo različitih tehnika disanja koje pomažu kod održavanja zdravlja i mentalnog i fizičkog ili oporavljanja tela od bolesti.
Jedna lagana vežba je 3-3-3:
1. Udahnite brojeći do tri sekunde
2. Zadržite vazduh brojeći do tri
3. Izdahnite brojeći do tri
4. Zadržite stanje bez vazduha i brojte do tri
Ponavljajte sve korake 5-10 puta a možete ići i na 5 sekundi.
Vežba je vrlo efikasna i nakon nekoliko dana zasigurno ćete se osećati mnogo bolje. Jednom kada osetite lepotu disanja punim plućima nikada se nećete vratiti na kratko i plitko disanje.
Kommentare